Koža na tatamiju: gljivice, herpes i stafilokok u rvanju, džudou i BJJ

U rvanju, džudou i BJJ koža je stalno u kontaktu sa tuđom kožom i sa strunjačom, često sa sitnim ogrebotinama. Zato su ovi sportovi poznati po infekcijama kože koje se šire kroz ceo klub.

Koliko je često

Američko praćenje fakultetskih rvača kroz pet sezona zabeležilo je oko 14 infekcija kože na 10.000 treninga i mečeva, a petina su bile ponovljene infekcije. Najveći deo, oko dve trećine, javio se u svega nekoliko ekipa i sezona. To pokazuje kako se infekcija širi: kad se pojavi u klubu, prelazi sa jednog na drugog.

Kako izgledaju

Gljivice (kod rvača se zovu i „tinea gladiatorum“): okrugle, crvene, perutave promene, često na glavi, vratu i rukama. Herpes (herpes gladiatorum): grupa sitnih plikova na crvenoj podlozi, često na licu i vratu, ponekad uz temperaturu i otečene žlezde. Stafilokok, uključujući MRSA: crvena, topla, bolna izbočina ili „čir“, često zamenjen za ubod insekta.

Šta radi borac

Tuširanje odmah posle treninga, sapunom, i svoj peškir. Kimono i opremu prati posle svakog treninga. Ogrebotine i posekotine očistiti i pokriti. Ne deliti peškire, brijače i flašice.

Svaka nova promena na koži znači da se ne ulazi na strunjaču dok je ne pogleda lekar. Herpes oko oka i promena koja se brzo širi, uz temperaturu, traže lekara odmah.

Šta radi klub

Udruženje sportskih trenera SAD u stavu iz 2010 daje preporuke za sprečavanje, edukaciju i lečenje infekcija kože kod sportista, i navodi da su blizak kontakt i loša higijena ono što sportiste čini posebno ranjivim. U klubu to znači: pogled na kožu pre treninga, strunjača oprana posle svakog treninga, a ne jednom nedeljno, i jasno pravilo da se sa aktivnom infekcijom ne trenira kontakt dok lekar ne odobri.

Izvori

Stav o bolestima kože kod sportista: Zinder i saradnici, Journal of Athletic Training, 2010. Infekcije kože kod rvača: Herzog i saradnici, Journal of Athletic Training, 2017.