Teniski lakat: zašto ga imaju i ljudi koji nikad nisu držali reket

Naziv „teniski lakat” zavarava — većina ljudi kojima dijagnostikujemo lateralni epikondilitis nikad nije igrala tenis. Stanje nastaje od ponovljenog naprezanja mišića podlaktice koji ispravljaju šaku i prste, a to naprezanje jednako lako dolazi od rada na tastaturi, korišćenja alata, ili nošenja teških kesa.

Bol se tipično oseti na spoljašnjoj strani lakta i pojačava se pri stiskanju šake, podizanju predmeta dlanom nadole, ili čak pri rukovanju. Kod dužeg trajanja, mišići podlaktice postaju sve slabiji, ne samo bolniji, jer telo nesvesno izbegava pokrete koji izazivaju bol.

Ključna greška u lečenju je fokus isključivo na sam lakat. Napetost i preopterećenje se retko zadržavaju samo tamo — često su povezani sa napetošću u ramenu, gornjem delu leđa, pa čak i vratu, koji utiču na to koliko su mišići podlaktice već napeti pre nego što uopšte počnete pokret koji boli.

Terapija kombinuje rad na samom mišićno-tetivnom spoju, oslobađanje fascijalnih restrikcija duž cele ruke od ramena do šake, i procenu radnih navika ili pokreta koji problem održavaju aktivnim — jer bez te poslednje komponente, problem se često vraća čim se vratite istim aktivnostima.

Ako bol traje duže od nekoliko nedelja uprkos mirovanju, ili se pojačava uprkos vežbama koje ste sami probali, vredi proceniti da li se radi zaista o klasičnom teniskom laktu ili o nečem što zahteva drugačiji pristup.