Osteopatija, fizioterapija ili kiropraktika — koja je razlika?

Pacijent sa bolom u leđima danas bira između nekoliko struka koje na prvi pogled rade slično — rukama, na kičmi, bez lekova. Razlika među njima je stvarna, ali nije tamo gde je većina ljudi traži.

Fizioterapija

Najšire zastupljena i jedina od ove tri koja je u Srbiji deo zdravstvenog sistema, sa formalnim obrazovanjem na strukovnim studijama i sa mestom u bolnicama i domovima zdravlja.

Težište je na aktivnom lečenju: vežbama, jačanju, vraćanju funkcije posle povreda i operacija, i na fizikalnim procedurama. Manuelni rad postoji, ali je kod klasičnog pristupa najčešće pomoćni deo.

Ovo je struka sa najjačim uporištem u istraživanjima, prvenstveno zato što su vežbe i postepeno opterećenje ono što je najviše ispitivano i najbolje potvrđeno.

Niste sigurni da li je ovo vaš slučaj? Pozovite 060 330 00 28 ili pišite na WhatsApp — konsultacija do 10 minuta je besplatna i bez obaveze.

Osteopatija

Nastala je krajem devetnaestog veka u Sjedinjenim Državama. Polazi od pretpostavke da telo funkcioniše kao celina i da ograničenje pokretljivosti u jednom delu stvara opterećenje u drugom.

Praktična razlika u odnosu na fizioterapiju je u tome gde se traži uzrok. Kod bola u ramenu osteopatski pregled obuhvata i grudni koš, rebra, vrat i kičmu, jer se izvor često nalazi izvan mesta koje boli.

Tehnike su raznovrsne — od blagog rada na mekom tkivu do mobilizacije zglobova, uz naglasak na proceni pre tretmana.

U Evropi je osteopatija u više zemalja regulisana profesija sa petogodišnjim studijama. Kod nas taj status još nije uspostavljen, pa je nivo obrazovanja onoga ko je primenjuje potrebno proveriti.

Hiropraktika

Takođe nastala krajem devetnaestog veka u Sjedinjenim Državama, sa istorijskim težištem na položaju pršljenova i njihovom uticaju na nervni sistem.

U praksi je najprepoznatljivija po brzim manipulacijama sa čujnim pucketanjem. Te tehnike koriste i osteopati i deo fizioterapeuta, pa pucketanje samo po sebi ne govori o kojoj je struci reč.

Savremena hiropraktika se dobrim delom približila ostalim strukama i uključuje vežbe i savetovanje.

Gde je stvarna razlika

Ne u tehnikama — one se u velikoj meri preklapaju. Razlika je u tome odakle se polazi.

Fizioterapija najčešće polazi od funkcije i opterećenja: šta ne možete da uradite i kako da to vratimo.

Osteopatija polazi od povezanosti: gde je lanac počeo i zašto se bol pojavio baš tu.

Hiropraktika istorijski polazi od segmenta kičme i njegovog položaja.

U praksi dobar terapeut iz bilo koje od te tri struke radi sve troje.

Šta je zaista važno pri izboru

Iskustvo pacijenata pokazuje da razlika u ishodu mnogo više zavisi od pojedinca nego od naziva struke.

Zato su korisnija pitanja druge vrste: kakvo je formalno obrazovanje i koliko je trajalo, da li se pre terapije radi procena, da li se traže postojeći nalazi, da li se objašnjava šta se radi i zašto, i da li se dobija program vežbi ili se sve svodi na pasivan tretman.

Poslednje pitanje je posebno korisno. Bez aktivnog dela, kod većine tegoba se dobija olakšanje koje ne traje.

O tome detaljnije u tekstu kako izabrati terapeuta za bol.

Kako to izgleda u našoj praksi

Ne biramo između ovih pristupa nego ih kombinujemo — osteopatska procena povezanosti, manuelni rad, i obavezan aktivni deo kroz vežbe, jer bez njega rezultat ne ostaje.

Više o svakoj metodi posebno na stranicama osteopatija i fizioterapija, a o celini pristupa na stranici integrativna medicina.

Ako vas zanima konkretno ono što se u govoru zove „nameštanjem” — šta se u zglobu dešava, zašto zvuk nije merilo i kada se taj rad ne primenjuje — o tome detaljno na stranici manuelna terapija i „nameštanje kičme”.