Sudekov sindrom — zašto su prve nedelje presudne

Postoji stanje kod kojeg vreme igra veću ulogu nego kod gotovo bilo čega drugog u ovoj oblasti. Kada se prepozna u prvim nedeljama, ishod je po pravilu dobar. Kada se prepozna posle godinu dana, već je znatno teže.

Zato je najvažnije znati kako izgleda na početku.

Šta je to

Reč je o stanju u kome posle povrede — najčešće preloma ručnog zgloba ili skočnog zgloba, ali i posle uganuća, operacije ili čak lakše povrede — bol i promene daleko nadmašuju ono što bi sama povreda objasnila.

Kod nas je poznato pod nazivom Sudekov sindrom (sreće se i zapis Zudekov, po nemačkom izgovoru prezimena Sudeck), a u savremenoj literaturi kao kompleksni regionalni bolni sindrom. Zašto isto stanje ima toliko naziva i koji se danas koristi, razložili smo u tekstu Sudekov sindrom, CRPS, algodistrofija.

Mehanizam nije potpuno razjašnjen, ali se zna da učestvuju preterana zapaljenska reakcija, promene u autonomnoj kontroli krvnih sudova i promene u načinu na koji mozak obrađuje signale sa tog dela tela.

Kako izgleda

Bol nesrazmeran povredi, koji ne popušta onako kako bi trebalo, opisan kao pečenje ili žarenje.

Preosetljivost na dodir do te mere da smeta i čaršav, rukav ili blag dodir vetra.

Otok koji ne prolazi.

Promene boje kože — crvenilo, bledilo ili plavičasta prebojenost, koje se često menjaju iz dana u dan.

Razlika u temperaturi u odnosu na zdravu stranu, tako da je zahvaćeni ud osetno topliji ili hladniji.

Pojačano ili smanjeno znojenje na tom delu.

Promene u rastu dlaka i noktiju.

Ukočenost i smanjena pokretljivost, i osećaj da ud ne pripada telu.

Nije potrebno da postoje svi znaci. Kombinacija nesrazmernog bola, preosetljivosti na dodir i promene boje ili temperature dovoljna je da se posumnja.

Zašto su prve nedelje presudne

Zato što je u ranoj fazi proces još uvek u velikoj meri povratan. Što duže traje, to se više menja i sam način na koji mozak predstavlja taj deo tela — a te promene se sporije vraćaju.

Praktično, isti pristup primenjen u drugom mesecu i u drugoj godini nema isti ishod.

Zbog toga svaki bol koji posle povrede ne ide očekivanim tokom, a naročito ako je praćen preosetljivošću na dodir i promenom boje kože, treba pokazati lekaru — bez čekanja da prođe samo.

Najveća greška

Poštedeti ud. Instinkt je da se deo tela koji toliko boli ne dira i ne pomera, a upravo to najviše pogoršava stanje.

Nepokretnost ubrzava ukočavanje, pojačava otok i produbljuje promene u obradi signala. Kod ovog stanja mirovanje nije neutralno nego štetno.

Suprotna krajnost — nasilno razgibavanje kroz jak bol — takođe ne prolazi dobro, jer izaziva pojačanje tegoba koje traje danima.

Prava mera je često, blago i podnošljivo kretanje, u granici u kojoj bol ostaje na istom nivou, i to više puta dnevno u kratkim intervalima.

Šta pomaže

Rano i postepeno vraćanje pokreta i opterećenja, kao osnova svega.

Postepeno navikavanje kože na dodir, počev od materijala koji se podnose ka onima koji smetaju, po nekoliko minuta više puta dnevno. Ovo deluje jednostavno, a kod preosetljivosti je jedna od najkorisnijih mera.

Vežbe u kojima se najpre radi sa zdravom stranom i sa slikom pokreta, pre nego što se pređe na sam zahvaćeni ud. Ovaj pristup ima potvrdu kod ovog stanja i koristi se upravo zato što deo problema nije u tkivu nego u obradi.

Lečenje bola, koje vodi lekar, jer bez podnošljivog nivoa bola nijedna vežba nije izvodljiva.

Rad na celom udu i na susednim oblastima, jer se ukočenost brzo širi na rame kod povreda šake i na kuk kod povreda stopala.

Kada odmah kod lekara

Ako posle preloma ili operacije bol raste umesto da opada, ako se javi preosetljivost na lagani dodir, ako otok ne prolazi ili ako se boja i temperatura kože jasno razlikuju od zdrave strane.

To nije razlog za paniku, ali jeste razlog da se ne čeka. Više o pristupu na stranici Sudekov sindrom.