Sudekov sindrom, CRPS, algodistrofija — zašto jedno stanje ima više imena

Pacijent izađe iz ordinacije sa jednim nazivom, u otpusnoj listi pročita drugi, na internetu naiđe na treći — i razumljivo pomisli da je reč o različitim bolestima ili da mu neko nešto prećutkuje. U stvarnosti Sudekov sindrom, refleksna simpatička distrofija, algodistrofija i CRPS opisuju isto stanje.

Ovaj tekst objašnjava odakle tolika imena, zašto ih struka menjala, i zašto ta zbrka nije samo terminološka sitnica nego ume da odloži prepoznavanje za mesece.

Četiri imena, jedno stanje

Najstariji naziv, Sudekova atrofija ili Sudekov sindrom, potiče od nemačkog hirurga koji je početkom dvadesetog veka opisao neuobičajeno propadanje kosti posle povrede. Algodistrofija je naziv koji se dugo koristio u francuskom i italijanskom govornom području, a kod nas se zadržao u starijoj literaturi i kod dela lekara.

Refleksna simpatička distrofija bila je vladajući naziv u drugoj polovini veka. Danas je prihvaćeni naziv kompleksni regionalni bolni sindrom, skraćeno CRPS, prema engleskom nazivu koji se i kod nas koristi u skraćenom obliku.

Zašto se ime uopšte menjalo

Stara imena nisu odbačena iz mode nego zato što su tvrdila nešto o uzroku što se nije potvrdilo. „Refleksna simpatička” je u sam naziv ugradila tvrdnju da stanje nastaje prekomernom aktivnošću simpatičkog dela nervnog sistema. Kada su lečenja usmerena baš na taj deo dala neujednačene rezultate, postalo je jasno da mehanizam nije tako jednostavan.

Slično, „atrofija” i „distrofija” opisuju propadanje kosti i tkiva, koje se javlja u kasnijoj fazi i ne kod svih. Postavljati ga u ime bolesti znači opisivati je po komplikaciji umesto po onome što je kod svih prisutno.

Zato je novi naziv namerno opisan a ne objašnjavajući: kompleksni jer mehanizam nije jedan, regionalni jer zahvata predeo a ne tačno područje jednog nerva, bolni sindrom jer je bol nesrazmeran povodu — a o uzroku ne tvrdi ništa.

Tip 1 i tip 2 — jedina podela koja menja stvar

Podela koja se i danas koristi je jednostavna. Kod tipa 1 nema utvrđene povrede konkretnog nerva — stanje se razvije posle preloma, uganuća, imobilizacije ili operacije, a nerv nije dokazano oštećen. To je oblik na koji se odnosi najveći deo starijeg naziva Sudekov sindrom.

Kod tipa 2 postoji utvrđena povreda određenog nerva. Simptomi su vrlo slični, ali polazna tačka je poznata. Za oba oblika pristup u ranoj fazi ide u istom smeru, pa ova podela više govori o poreklu nego o tome šta se radi.

Po čemu se prepoznaje

Zajednička nit svih naziva je bol nesrazmeran povodu — jači i uporniji nego što bi se očekivalo od same povrede, i uz to raširen preko granica jednog nerva, često na ceo prst, šaku ili stopalo.

Uz bol idu i promene koje se vide i opipaju, i baš one razlikuju ovo stanje od običnog otežanog oporavka: razlika u temperaturi i boji kože u odnosu na drugu stranu, oticanje, promene u znojenju, promene na koži, noktima i dlakama, ukočenost i slabost, i preosetljivost na kojoj i dodir tkanine ili mlak vazduh izazovu bol.

Dijagnozu postavlja lekar na osnovu kliničke slike i priznatih kriterijuma — nema analize ni snimka koji je sam po sebi dokazuje. Snimci se rade da bi se isključili drugi uzroci, ne da bi je potvrdili.

Zašto zbrka sa imenima nije bezazlena

Prepoznavanje u prvim nedeljama menja tok ovog stanja više nego kod većine drugih posledica povreda. Pacijent koji pretražuje samo naziv koji je čuo pre trideset godina lako promaši sav noviji sadržaj, a onaj koji čuje CRPS ne prepozna da je to isto ono o čemu mu je pričala rodbina.

U praksi to znači izgubljene nedelje u kojima se najviše moglo uraditi. O tome zašto je baš taj period presudan pisali smo u tekstu Sudekov sindrom — prve nedelje su presudne.

Šta terapija radi, a šta ne

Nijedan manuelni pristup ne leči CRPS sam za sebe, i ovo stanje spada među ona kod kojih vođenje pripada lekaru. Ono što rad na pokretu doprinosi jeste održavanje pokretljivosti i postepeno vraćanje normalnog osećaja u zahvaćenom delu, uz opterećenje koje se dozira pažljivo jer preterivanje ume da pogorša tegobe.

Važan deo je i rad na ostatku tela: kada je jedna ruka ili noga mesecima poštedena, opterećenje preuzmu druga strana, rame ili krsta, pa se uz osnovno stanje nakupe i sasvim obične mehaničke tegobe koje se mogu rešavati.

Kada kod lekara

Ako posle preloma, uganuća, operacije ili skidanja gipsa bol raste umesto da opada, širi se preko očekivanog područja, i uz njega se jave oticanje, promena boje ili temperature kože i preosetljivost na dodir — to traži lekarsku procenu bez odlaganja, bez obzira na to koji se od četiri naziva pri tome upotrebi.

Više o pristupu i o tome šta očekivati na stranici Sudekov sindrom i CRPS.