Hronična migrena — 6 razloga zašto ništa ne pomaže

Pacijent sa hroničnom migrenom obično dođe posle nekoliko neuspelih pokušaja. Isprobano je više lekova, promenjena ishrana, obavljeni snimci — a glava boli skoro svaki dan.

U velikoj većini takvih slučajeva razlog nije da je migrena neizlečiva, nego da postoji nešto što je stalno održava a nije prepoznato. Evo šest najčešćih.

1. Lek koji izaziva glavobolju

Ovo je daleko najčešći razlog i pacijenti za njega uglavnom nisu ni čuli.

Kada se lekovi protiv bolova uzimaju često — obični analgetici petnaest i više dana mesečno, jači preparati deset i više — duže od tri meseca, telo počne da odgovara povratnom glavoboljom.

Slika je prepoznatljiva: glava boli već pri buđenju, bol je tup i svakodnevni, lek pomaže sve kraće, a povećanje doze donosi sve manje.

Zamka je što se to doživljava kao pogoršanje osnovne bolesti, pa se lek uzima još češće.

Izlaz je postepeno smanjenje uz nadzor lekara. Prvih nedelju do dve je teško, ali se kod većine pacijenata glavobolja posle toga bitno smiri — a lekovi ponovo počnu da deluju.

2. Dijagnoza koja nije tačna

Nije svaka česta glavobolja migrena. Cervikogena glavobolja, okcipitalna neuralgija i hronična tenziona glavobolja se leče drugačije, a na terapiju za migrenu ne reaguju.

Ako lekovi za migrenu ne pomažu, jedno od prvih pitanja treba da bude da li je u pitanju uopšte migrena. Pregled razlika dali smo u tekstu vrste glavobolja.

3. Preventivna terapija prekinuta prerano

Terapija koja se uzima svakodnevno radi smanjenja učestalosti napada ne deluje odmah. Potrebno joj je obično dva do tri meseca da pokaže pun efekat, a i doza se postepeno podiže.

Veliki broj pacijenata je prekine posle tri nedelje sa zaključkom da ne radi. To nije neuspeh terapije nego prekratko trajanje.

Isto važi i za dozu — preventiva u premaloj dozi često ne radi ništa.

4. Nelečeni prekidi disanja u snu

Ako uz glavobolju postoje glasno hrkanje sa prekidima, jutarnja glavobolja, suva usta i dnevna pospanost, ispitivanje sna je važnije od još jednog leka.

Kod tih pacijenata migrena se često ne smiri dok se disanje u snu ne reši, bez obzira šta se drugo pokuša.

5. Vrat i vilica koji stalno spuštaju prag

Migrena nije bolest okidača nego bolest praga. Hronična napetost gornjeg vrata i noćno stiskanje zuba taj prag trajno spuštaju, pa se napad izaziva sitnicom koja inače ne bi bila dovoljna.

Ovo je deo koji se u lečenju migrene najčešće preskoči, a kod dela pacijenata je upravo on ono što se najlakše ukloni.

Znaci da je tu: ukočen vrat i između napada, glavobolja koja uvek kreće iz potiljka, jutarnja napetost vilice, i pritisak na tačku na potiljku koji reprodukuje poznat bol.

6. Nerešeni san, raspoloženje i ritam

Nedovoljno sna, nepravilni obroci i nelečena anksioznost ili depresija održavaju migrenu bez obzira na terapiju. Veza sa raspoloženjem ide u oba smera i nije stvar karaktera nego zajedničkih mehanizama u nervnom sistemu.

Šta uraditi po redu

Prvo prebrojite dane u mesecu kada uzimate bilo šta protiv bolova. Ako je više od dva dana nedeljno, počnite odatle, uz lekara.

Zatim proverite da li je dijagnoza tačna i da li je preventiva sprovedena u pravoj dozi i dovoljno dugo.

Zatim proverite san i hrkanje.

I na kraju proverite doprinos vrata i vilice.

Redosled je važan, jer se bez prva dva koraka ostalo teško oceni.

Više o pristupu na stranici migrene i vrtoglavica. Na pitanje koje se posle svega ovoga najčešće postavlja — da li ćete zauvek živeti sa migrenom — odgovaramo posebno, bez ulepšavanja.