Saveti
Da li ćete zauvek živeti sa migrenom? Ono što vam verovatno niko nije rekao
Mnogima sa hroničnom migrenom rečeno je da nauče da žive sa tim. Zašto to nije cela istina i šta može pristup koji traži uzrok, ne samo simptom.
Piše: Dragan Mitrović — osteopata, fizioterapeut i Amatsu terapeut
Objavljeno 6. februar 2026. · Dopunjeno 2. avgust 2026.
Ovo pitanje pacijenti postave gotovo uvek, i obično tiho, kao da se plaše odgovora. Zaslužuje iskren, a ne umirujući odgovor.
Migrena je hronično stanje i ne postoji lečenje koje je trajno uklanja. Ali to nije isto što i doživotna nepromenjena patnja — tok migrene se kroz život menja, i to znatno više nego što se očekuje.
Kako se migrena menja kroz život
Kod velikog broja ljudi napadi vremenom postaju ređi i blaži. To se dešava postepeno, kroz decenije.
Kod žena je čest prelom u vreme menopauze. Pošto je kod mnogih migrena vezana za promene nivoa estrogena, prestanak ciklusa kod znatnog dela pacijentkinja donese olakšanje — mada u prelaznom periodu tegobe najpre mogu biti gore, pre nego što se smire.
Kod dela ljudi napadi u zrelim godinama menjaju oblik: aura ostaje, a glavobolja postaje slabija ili potpuno izostane.
Migrena, dakle, retko traje nepromenjena kroz ceo život. To sama po sebi nije mala vest.
Šta je zaista opasno
Prelazak iz povremene u hroničnu migrenu, dakle iz nekoliko napada mesečno u petnaest i više dana glavobolje mesečno. To se ne dešava naglo nego kroz mesece, i po pravilu se primeti tek kada se već dogodilo.
Dobra vest je da su činioci koji taj prelazak podstiču uglavnom oni na koje se može uticati.
Šta gura migrenu ka hroničnoj
Prekomerna upotreba lekova protiv bolova. Ovo je ubedljivo najvažniji činilac. Kod običnih analgetika granica je petnaest dana mesečno, kod jačih preparata deset — duže od tri meseca. Iznad toga lek počne da izaziva glavobolju koju je trebalo da leči.
Nelečeni prekidi disanja u snu. Glasno hrkanje, jutarnja glavobolja, dnevna pospanost i suva usta traže ispitivanje sna — kod tih pacijenata migrena se često ne smiri dok se to ne reši.
Loš san uopšte, i to i premalo i previše.
Značajna prekomerna telesna težina.
Nelečena depresija i anksioznost, koje sa migrenom idu u oba smera.
Hronična napetost vrata i vilice, koja trajno spušta prag za napad.
Prekomerna količina kofeina.
Šta vraća migrenu ka povremenoj
Ovo je najvažniji deo teksta. Prelazak nije jednosmeran — kod znatnog dela pacijenata hronična migrena se vraća u povremenu kada se navedeni činioci uklone.
Najčešće se to postiže kombinacijom: prekidom preterane upotrebe analgetika uz nadzor lekara, uvođenjem preventivne terapije, rešavanjem problema sa snom, redovnom fizičkom aktivnošću i radom na napetosti vrata i vilice.
Vredi znati i da su se poslednjih godina pojavile preventivne terapije razvijene posebno za migrenu, koje su za deo pacijenata sa čestim napadima promenile sliku. O tome odlučuje neurolog.
Šta znači realan cilj
Cilj lečenja migrene nije nula napada zauvek. To obećanje niko ne može pošteno da da.
Realan cilj je manje napada, blaži napadi, lek koji pouzdano deluje kada zatreba, i život koji se ne planira oko glavobolje.
To je za većinu pacijenata dostižno, i to je ono što se meri.
Šta možete uraditi već sada
Prebrojte koliko dana mesečno uzimate bilo šta protiv bolova. Ako je više od dva dana nedeljno, to je prvo mesto gde treba da se interveniše.
Zavedite dnevnik na mesec dana.
Proverite san i hrkanje.
I proverite da li vrat i vilica doprinose — kod dela pacijenata to je onaj deo koji se najlakše ukloni. Više u tekstu migrena i vrat i na stranici migrene i vrtoglavica.