Svi nalazi uredni, a i dalje boli — šta to zapravo znači

Pacijent obiđe tri lekara, uradi magnetnu rezonancu, laboratoriju i ultrazvuk. Svi nalazi uredni. I onda čuje rečenicu koja boli više od same tegobe: „Nemate ništa.”

Ta rečenica je i netačna i štetna. Ono što je lekar hteo da kaže jeste da nije nađeno oštećenje koje te pretrage mogu da vide. To je dobra vest, ne poricanje tegobe. Ali je pacijent najčešće čuje kao sumnju u sopstveni doživljaj.

Šta snimak zaista pokazuje

Snimak pokazuje građu — oblik, položaj, gustinu, prisustvo oštećenja. On ne pokazuje funkciju.

Zglob koji se ne pomera kroz pun opseg izgleda na snimku isto kao zglob koji se pomera normalno. Mišić koji se ne uključuje kada bi trebalo izgleda isto kao mišić koji radi. Fascija koja je zadebljala i slepljena retko se vidi. Nervni sistem koji je postao preosetljiv ne vidi se nikako.

Drugim rečima, ceo jedan sloj mogućih uzroka je izvan domašaja pretraga koje se rutinski rade. To nije propust dijagnostike — to je njena granica.

Snimak koji pokazuje previše

Postoji i obrnut problem, jednako čest. Kada se snimaju ljudi koji nemaju nikakav bol, degenerativne promene se nađu kod ogromnog broja njih — kod većine ljudi starijih od pedeset godina, i kod znatnog dela dvadesetogodišnjaka.

To znači da nalaz koji izgleda loše ne mora imati veze sa bolom, a nalaz koji izgleda uredno ne isključuje stvaran problem. O tome detaljnije u tekstu šta znači spondiloza.

Gde se onda krije uzrok

Kod pacijenata sa urednim nalazima i stvarnim tegobama uzrok se najčešće nalazi u jednoj od nekoliko oblasti.

U mehanici pokreta. Bol se oseća tamo gde tkivo trpi posledicu, a ne tamo gde je greška nastala. Ukočen skočni zglob posle starog uganuća menja hod i godinama kasnije daje bol u kuku ili krstima — a snimak kuka je uredan, jer u kuku i nema ničega.

U obrascima kompenzacije. Posle povrede pojedini mišići prestanu da se uključuju na vreme, pa drugi preuzimaju njihov posao. Preuzeti posao se plaća, i to obično na mestu koje sa povredom nema očigledne veze.

U fasciji. Vezivna mreža koja povezuje celo telo bogato je inervisana i njeno zadebljanje i slepljivanje su stvaran izvor bola koji standardne pretrage ne prikazuju. Više u tekstu nevidljivi organ koji povezuje celo telo.

U preosetljivosti nervnog sistema. Kod bola koji traje dugo, sistem za obradu bolnih signala se podesi na niži prag i veće pojačanje. Bol tada postoji bez tekućeg oštećenja tkiva — i to je danas prepoznat, opisan mehanizam, ne pretpostavka.

U organima i disanju. Ograničena pokretljivost dijafragme i grudnog koša daje tegobe koje se osećaju kao bol u leđima, kao pritisak u grudima ili kao problem sa varenjem, a nijedan organ nije bolestan.

Zašto je važno da vam se veruje

Ovde nije reč o ljubaznosti. Pacijent kome je rečeno da nema ništa, a i dalje ga boli, po pravilu prolazi kroz isti niz: prestane da se kreće iz straha, spava lošije, napne se pri svakom pokretu, i s vremenom razvije napetost i osetljivost koje same postanu dodatni izvor bola.

Time se od jednog problema naprave dva. Nepoverenje u sopstveni doživljaj je jedan od najjačih pojedinačnih činilaca prelaska bola u hroničan.

Šta uraditi kada su nalazi uredni

Prvo, primite ih kao dobru vest. Uredna magnetna rezonanca znači da su isključena ozbiljna stanja — a to je vredna informacija, ne prazna.

Drugo, tražite procenu funkcije, ne još jedan snimak. To znači pregled pokreta, pokretljivosti pojedinačnih segmenata, načina na koji telo raspoređuje opterećenje u hodu i stajanju, i redosleda kojim se mišići uključuju.

Treće, obratite pažnju na obrasce koje sami možete da primetite: da li se bol menja sa položajem, da li je gori ujutru ili uveče, da li se pomera sa mesta na mesto, i da li postoji stara povreda koju niste pomenuli jer je bila davno. Upravo ta povreda od pre deset godina je često početak lanca.

Kada uredan nalaz ipak ne treba prihvatiti kao kraj

Ako uz bol postoje gubitak težine bez razloga, povišena temperatura, noćno znojenje, bol koji vas budi i ne menja se ni u jednom položaju, slabost ili utrnulost koja napreduje, ili istorija maligne bolesti — tada se ne prelazi na funkcionalnu procenu nego se insistira na daljoj lekarskoj obradi.

U svim ostalim slučajevima, uredan nalaz nije kraj priče. On je samo dokaz da odgovor treba tražiti u sloju koji se ne snima — a to je upravo ono čime se bavi integrativni pristup.