Kifoza kod adolescenata — kada „loše držanje” zapravo nije navika

Roditelji i nastavnici često pogrbljenost adolescenta pripisuju lošem držanju i telefonu — i u velikoj većini slučajeva su u pravu. Ali kod manjeg broja adolescenata, obično dečaka u periodu naglog rasta, radi se o Scheuermannovoj bolesti — strukturnoj promeni koja na prvi pogled izgleda slično, ali se ne ponaša isto i ne rešava se istim pristupom.

Ključna razlika je u tome da li se zaobljenost ispravlja aktivnom ekstenzijom. Kod obične, posturalne kifoze — kada adolescent legne na stomak ili se svesno uspravi — zaobljenost gornjih leđa se značajno smanjuje ili nestaje, jer je uzrok mišićna slabost i navika, ne promena u kostima. Kod Scheuermannove bolesti ta ista zaobljenost ostaje rigidna bez obzira na trud da se ispravi, jer pršljenovi u gornjem delu kičme rastu klinasto umesto pravougaono.

Scheuermannova bolest je nešto ređa od adolescentne idiopatske skolioze, ali se javlja u sličnom periodu — tokom naglog rasta u pubertetu — i često je praćena blagim bolom u sredini leđa posle dužeg sedenja ili stajanja, za razliku od posturalne kifoze koja je obično potpuno bezbolna. Dijagnoza se potvrđuje rendgenskim snimkom, ne samo kliničkim pregledom.

Izraženiji ili bolni slučajevi Scheuermannove bolesti upućuju se ortopedu specijalisti radi procene da li je potreban korset — što je, slično skoliozi, najefikasnije dok je adolescent još u periodu rasta. Blaži, asimptomatski slučajevi se često samo prate, bez agresivne intervencije.

Naša terapija kod oba oblika pomaže na različit način. Kod posturalne kifoze radimo direktno na uzroku — jačanje leđnih ekstenzora, oslobađanje zategnutih grudnih mišića i praktičan trening svesnog držanja, sa realnim, merljivim poboljšanjem. Kod Scheuermannove bolesti fokus je na smanjenju bola i kompenzatorne napetosti u vratu i ramenima, paralelno sa praćenjem kod ortopeda — ne na ispravljanju same krivine, koju terapija kod strukturnog oblika ne može ukloniti.