Kifoza kod adolescenata — kada „loše držanje” zapravo nije navika

Roditelj primeti da se dete pogrbilo i počne da ga opominje da se ispravi. Kod jednog dela adolescenata to opominjanje ne pomaže — ne zbog inata, nego zato što se leđa fizički ne mogu ispraviti.

Razlika između lošeg držanja i strukturne kifoze utvrđuje se za pola minuta, i za roditelja je to najkorisnija stvar koju može da zna.

Provera koja razdvaja

Neka dete stane uspravno i pogledajte ga sa strane. Zatim neka se sagne napred, kao da hoće da dodirne prste, i pogledajte leđa iz profila.

Kod lošeg držanja krivina u pretklonu izgleda kao ravnomeran, blag luk, a kada se dete svesno ispravi ili legne na stomak, krivina se u velikoj meri ispravi.

Kod strukturne kifoze u pretklonu se vidi oštar, ugaoniji greben u gornjem delu leđa, koji ostaje bez obzira na trud. Ta krutost je ključni znak.

Šta je Šojermanova bolest

Stanje u kome se tokom rasta prednji delovi nekoliko susednih pršljenova razvijaju sporije od zadnjih, pa pršljenovi poprime klinast oblik. Naslagani jedan na drugi, ti klinovi prave krivinu koja se ne može ispraviti mišićima.

Javlja se u periodu ubrzanog rasta, obično između desete i petnaeste godine, i nešto je češća kod dečaka.

Uzrok nije poznat. Nije posledica ranca, lošeg sedenja u školi ni nedostatka vežbanja, i to roditeljima treba jasno reći, jer se u tim porodicama često javlja nepotrebna krivica.

Kako se prepoznaje

Zaobljena leđa koja se ne ispravljaju na zahtev.

Ramena i glava pomereni napred, a kod dela dece i naglašeno udubljenje u krstima, kao kompenzacija.

Zategnutost zadnje lože, koja je kod ovog stanja gotovo pravilo.

Bol između lopatica, koji ima otprilike polovina adolescenata sa ovim stanjem, obično posle dužeg sedenja ili fizičke aktivnosti. Bol nije jak, ali je uporan.

Kod dela dece nema nikakvog bola i stanje se otkrije slučajno.

Šta se radi

Prvo se potvrđuje snimkom, jer se dijagnoza postavlja merenjem ugla i oblika pršljenova.

Kod blažih krivina radi se program vežbi usmeren na jačanje mišića koji ispravljaju leđa, istezanje prednjeg dela grudnog koša i zadnje lože, i na svest o položaju. Vežbe ne menjaju oblik pršljenova, ali smanjuju bol i sprečavaju da se na strukturnu krivinu doda i loše držanje.

Kod izraženijih krivina, dok dete još raste, koristi se korset. To je jedina mera koja kod ovog stanja može uticati na sam ugao, i deluje samo dok postoji rast — zato je vreme ovde presudno.

Operacija se razmatra retko, kod vrlo izraženih krivina sa upornim bolom.

Zašto je važno da se otkrije na vreme

Zato što se prozor za korset zatvara sa završetkom rasta. Posle toga se krivina više ne menja i ostaje ono što jeste.

To ne znači da je posle kasno za sve — bol, pokretljivost i držanje se i kod odraslih mogu bitno popraviti. Ali se ugao više ne dira.

Zato svaka ukočena, ugaona zaobljenost leđa kod deteta u rastu zaslužuje pregled, a ne opominjanje.

Šta sa sportom

Sport se ne zabranjuje. Naprotiv, deci sa ovim stanjem prijaju aktivnosti koje jačaju leđa i otvaraju grudni koš — plivanje, naročito leđno, i vežbe sa sopstvenom težinom.

Ono što se ograničava, i to samo kod izraženih krivina, jeste podizanje velikih tereta iznad glave i sportovi sa ponavljanim savijanjem leđa unazad pod opterećenjem.

Kada je potreban hitniji pregled

Ako bol budi dete noću, ako je praćen gubitkom težine ili povišenom temperaturom, ako se javljaju trnci, utrnulost ili slabost u nogama, ili ako se krivina brzo pogoršava kroz nekoliko meseci.

Više o pristupu na stranici kifoza, a o srodnoj deformaciji u tekstu skolioza kod dece i adolescenata.