Istegnuta prepona — kada smem nazad na teren

Scenario je gotovo uvek isti: šut iz daljine, klizeći start ili nagla promena pravca, i oštar bol sa unutrašnje strane buta, visoko uz preponu. Neki igrači osete i „pucanje”. Igra se prekida ili nastavlja šepajući, a sutradan je teško i ući u kola.

Najčešće je u pitanju istegnuće primicača — mišića sa unutrašnje strane buta koji privlače nogu ka telu. U praćenju evropskih profesionalnih klubova tokom sedam sezona, povrede kuka i prepone činile su 12 do 16 odsto svih povreda, a gotovo dve trećine njih bili su baš primicači. I u studiji na 110 sportista pregledanih u prvih sedam dana posle sveže povrede prepone primicači su činili dve trećine povreda, a kod fudbalera je najčešći trenutak povrede bio šut — u 40 odsto slučajeva.

Koliko je ozbiljno

Kod lakšeg istegnuća hod je normalan, a bol se javlja pri stiskanju kolena, šutu i naglom kretanju u stranu. Kod težeg je bolan i sam hod, snaga pri stiskanju kolena je vidno manja, a u naredna dva dana na unutrašnjoj strani buta može da se pojavi podliv.

Najteži oblik je potpuni prekid tetive ili njen otkid sa kosti. Tada je snaga gotovo nestala, a podliv je veliki — to traži lekarski pregled i snimak pre bilo čega drugog.

Da li treba magnetna

Kod sveže povrede primicača pregled je pouzdaniji nego što se obično misli. U studiji na 81 sportista koji su pregledani i snimljeni u prvih sedam dana posle povrede, kod onih kod kojih je magnetna pokazala povredu, bolni testovi primicača — stiskanje nogu protiv otpora i istezanje — tačno su pokazali njeno mesto u 93 do 97 odsto slučajeva. A kada pritisak prstom na mišić nije bio bolan, magnetna u 91 do 96 odsto slučajeva na tom mišiću nije pokazala svežu povredu. Zaključak autora: za svežu povredu primicača pregled je dovoljan.

Kod pregibača kuka je drugačije — tu testovi slabo pogađaju i da li povreda postoji i gde je, pa magnetna pomaže da se mesto tačno odredi. Snimak je potreban i kad god se sumnja na potpun prekid ili otkid tetive.

Koliko realno traje

Najbolji podatak koji postoji dolazi iz studije u kojoj je 81 sportista sa svežom povredom primicača prošao program vođen kriterijumima, a ne kalendarom. Kod lakših i srednjih povreda sportisti su bili bez bola na pregledu posle oko dve nedelje, a punom treningu sa ekipom vratili su se posle oko tri nedelje. Kod potpunog prekida tetive povratak punom treningu trajao je oko dva i po meseca.

Zanimljivo je i ono što nije napravilo razliku. Kod lakših i srednjih povreda stepen oštećenja na magnetnoj nije menjao dužinu oporavka. Zato se povratak meri pregledom, a ne slikom.

Po čemu se zna da je vreme

U istoj studiji jedan uslov se pokazao presudnim. Sportisti koji su pre povratka stigli do potpunog odsustva bola na pregledu povredili su se ponovo u 5 odsto slučajeva tokom naredne godine. Oni koji su se vratili a da taj uslov nisu ispunili — u 21 odsto.

Bez bola na pregledu znači da ne bole tri stvari: pritisak prstom na mestu povrede, maksimalno stiskanje nogu ka unutra protiv otpora i pasivno istezanje unutrašnje strane buta. Tek posle toga ide kontrolisan trening — trčanje punom brzinom, promene pravca, kopenhaška vežba za primicače bez bola — i tek na kraju pun trening sa ekipom.

Ako se to postigne ranije, nema razloga da se čeka kalendar. Posle manuelne terapije bol se kod dela sportista znatno smanji već na prvom dolasku — ali uslov ostaje isti: dodir, stiskanje i istezanje moraju da prođu bez bola, i to i sledećeg dana. Blag osećaj posle terapije je očekivana reakcija tkiva i nije isto što i bol. Najbolja provera u praksi su podizanje noge i pokret kao pri šutu: ako oni još izazivaju bol, rano je.

Česta greška je povratak čim nestane bol pri hodu i laganom trčanju. Tada stiskanje i istezanje obično još bole, a mišić nema snagu za šut punom snagom — i to je upravo razlika između 5 i 21 odsto.

Prvih nekoliko dana

Prva dva do tri dana cilj je da se stanje ne pogorša: bez snažnog istezanja u bol, bez masaže po svežem podlivu i bez „provere” punim šutom. Hod je dozvoljen onoliko koliko ne izaziva bol.

Posle toga se kreće ranije nego što većina misli — laganim istezanjem u opsegu koji ne izaziva bol i laganim stiskanjem lopte ili jastuka između kolena, uz postepeno dodavanje opterećenja. Mišić se oporavlja bolje uz dozirano opterećenje nego uz potpuno mirovanje.

Kada istegnuće nije samo istegnuće

Ako bol ne prati očekivani tok — posle nekoliko nedelja ne popušta, ili se vraća posle svakog povratka na teren — to više nije sveža povreda nego obrazac koji se vodi drugačije. Kod dela igrača u pitanju je dugotrajan bol u primicačima, kod dela preponski kanal ili stidna kost, a kod dela i sam zglob kuka. Izvori i po čemu se razlikuju opisani su na stranici pubalgija.

Kod mladih igrača treba znati još nešto: kod adolescenta isti pokret koji odraslog istegne može da otkine koštani pripoj, jer mesta na kojima se mišići pripajaju za karlicu u tom uzrastu još nisu srasla. Oštar bol uz osećaj pucanja pri šutu, posle kog dete ne može normalno da hoda, traži snimak pre bilo kakve terapije.

Kada se ne čeka

Veliki podliv i gotovo potpuna nemoć pri stiskanju kolena — moguć prekid ili otkid tetive. Izbočenje u preponi koje se povećava pri kašljanju. Iznenadan, jak bol u testisu — hitno, isti čas. Bol pri svakom koraku koji se javlja i noću, u mirovanju. Kod deteta ili adolescenta — bol u preponi ili kolenu uz šepanje.

Šta smanjuje rizik od sledeće

Prethodna povreda prepone je, uz slabije primicače, jedan od najdoslednijih poznatih faktora rizika za sledeću. Zato je najbolje vreme za jačanje upravo kraj oporavka, a ne sledeća povreda — ali u dozi koja raste postepeno, jer se u praksi ista tegoba često vrati baš posle naglo pojačanog rada na snazi.

Najjači podatak u prevenciji odnosi se na jednu vežbu — kopenhašku vežbu za primicače. U studiji na 652 igrača iz 35 norveških timova, rizik od problema sa preponom bio je 41 odsto manji u timovima koji su je radili tri puta nedeljno u pripremi i jednom nedeljno tokom sezone. Kako se izvodi i kada se uvodi, opisano je na stranici o pubalgiji.

Izvori

Povratak sportu posle sveže povrede primicača: Serner i saradnici, Orthopaedic Journal of Sports Medicine, 2020. Povrede kuka i prepone u profesionalnom fudbalu: Werner i saradnici, British Journal of Sports Medicine, 2009. Faktori rizika: Whittaker i saradnici, British Journal of Sports Medicine, 2015. Prevencija kopenhaškom vežbom: Harøy i saradnici, British Journal of Sports Medicine, 2019. Mehanizam sveže povrede: Serner i saradnici, American Journal of Sports Medicine, 2015. Tačnost pregleda naspram magnetne: Serner i saradnici, British Journal of Sports Medicine, 2016. Pregled i snimanje kod bola u preponi: Thorborg i saradnici, Journal of Orthopaedic & Sports Physical Therapy, 2018.

Dugotrajan bol u preponi, izvori i lečenje obrađeni su na stranici pubalgija, a opšti okvir povratka posle povrede u tekstu povratak treningu posle istegnuća zadnje lože.