Nalaz kaže hijatus hernija — šta to znači za vaše tegobe

Nalaz sa endoskopije ili rendgena u kome piše „hijatus hernija” najčešće stigne bez ijedne rečenice objašnjenja. Pacijent onda pretražuje taj naziv i naiđe na slike na kojima želudac izgleda kao da se preselio u grudni koš — što sa onim što on oseća posle večere obično nema mnogo veze.

Ovaj tekst objašnjava šta taj nalaz zapravo opisuje, zašto se njegova veličina i jačina tegoba često ne poklapaju, i gde je granica onoga što manuelni rad tu može da uradi.

Šta se zapravo nalazi na nalazu

Dijafragma je kupolasti mišić koji razdvaja grudni koš od trbuha i pokreće disanje. Kroz nju prolazi jednjak, i to kroz otvor koji se zove hijatus. Kod hijatus hernije gornji deo želuca se kroz taj otvor delimično podigne naviše, u grudni koš.

U ogromnoj većini slučajeva reč je o kliznom obliku — želudac se pri naprezanju ili ležanju podigne, pa se vrati. To nije rupa u dijafragmi koja je nastala oštećenjem, nego postojeći anatomski otvor koji je s vremenom postao širi i popustljiviji nego što je bio.

Zašto se često nađe slučajno

Veliki broj ovih nalaza otkrije se tokom pregleda rađenog iz sasvim drugog razloga. Hijatus hernija je česta, posebno u drugoj polovini života, i kod mnogih ljudi ne pravi nikakve tegobe niti ih je ikada pravila.

Zbog toga sam nalaz nije automatski i objašnjenje za ono što vas muči. On govori šta je viđeno, ne nužno i šta boli — o toj razlici detaljnije pišemo u tekstu kad nalaz i bol ne idu zajedno.

Zašto veličina nalaza ne govori koliko će smetati

Ovo je deo koji pacijente najviše zbuni: neko sa nalazom opisanim kao mali ima svakodnevnu žgaravicu, a neko sa znatno većim nalazom nema nikakve tegobe. Objašnjenje je u tome što ono što drži kiselinu dole nije veličina otvora, nego zaptivni mehanizam na spoju jednjaka i želuca.

Taj mehanizam ima dva dela koja rade zajedno — mišićni prsten na dnu jednjaka i krakove same dijafragme koji ga obuhvataju spolja, kao stezaljka. Kada se gornji deo želuca podigne kroz hijatus, ta dva dela se razdvoje i prestanu da se poklapaju, pa svaki od njih radi sam za sebe. Otud tegobe zavise više od toga koliko dobro ta dva sloja rade zajedno nego od toga koliko je milimetara izmereno na snimku.

Odakle dijafragma u celoj priči

Dijafragma nije samo pregrada — to je mišić koji se kreće pri svakom udahu, i kao svaki mišić može biti zategnut, slabo pokretljiv ili raditi u lošem obrascu. Kod ljudi koji dišu plitko, uglavnom grudnim košem, ona se pomera znatno manje nego što bi trebalo.

Kada dijafragma slabo radi, njen doprinos onoj spoljašnjoj stezaljci oko jednjaka je slabiji. To ne stvara herniju, ali je jedan od razloga zašto neko sa istim nalazom ima izraženije tegobe od nekog drugog. Isti mehanizam smo opisali i u tekstu o refluksu koji ne prolazi.

Šta u svakodnevici pogoršava tegobe

Obilan obrok rastegne želudac i poveća pritisak odozdo — više od toga šta je pojedeno, često je bitno koliko je pojedeno odjednom. Ležanje ubrzo posle jela oduzima gravitaciji ulogu koju inače ima, pa su noćne tegobe kod mnogih izraženije od dnevnih.

U istom pravcu rade i stvari na koje se retko pomisli: uzak pojas ili tesna odeća oko struka, dizanje tereta uz zadržavanje daha, dugotrajno sagibanje napred pri radu, kao i višak kilograma u predelu trbuha. Svaki od njih povećava pritisak u trbušnoj duplji, a taj pritisak ima samo jedan pravac u kome može da se odvede naviše.

Šta manuelni rad realno može, a šta ne može

Ovo treba reći bez ulepšavanja: nijedna manuelna tehnika ne vraća želudac na mesto niti sužava hijatus. Hernija se time ne uklanja, i svako obećanje u tom smeru je netačno. Ako tegobe traže rešavanje samog nalaza, to je pitanje za gastroenterologa i eventualno hirurga, ne za terapeutski sto.

Ono što rad na dijafragmi i grudnoj kičmi realno cilja jeste pokretljivost i obrazac disanja — dakle onaj deo koji utiče na to koliko dobro spoljašnji sloj zaptivnog mehanizma radi, i koliko je pritisak u trbuhu ravnomerno raspoređen. Kod dela pacijenata to smanji učestalost tegoba, kod dela ne promeni ništa. Realno očekivanje je uticaj na simptome, ne na nalaz.

Vredi znati i da tegobe koje se pripisuju refluksu ponekad dolaze iz zida grudnog koša i pripoja rebara — bol koji se menja sa pokretom i dubokim udahom ima drugačije poreklo od žgaravice, o čemu pišemo u tekstu oštar bol u rebrima.

Kada odmah kod lekara

Postoje znaci koji ne spadaju u „sačekaću da prođe” i traže lekarsku procenu, a ne rad na disanju: otežano gutanje ili osećaj da hrana zastaje, gubitak težine bez objašnjenja, povraćanje krvi ili sadržaja boje taloga od kafe, crna stolica, uporno povraćanje, kao i malokrvnost nađena na analizi.

Posebno: bol u grudima koji se javi pri naporu, širi se u vilicu, rame ili levu ruku, ili je praćen znojenjem i nedostatkom vazduha, treba tretirati kao hitno stanje i tražiti hitnu pomoć — srčani uzrok se ne isključuje pretpostavkom da je „to samo refluks”.

Kada ima smisla zakazati pregled

Ako vam je nalaz poznat, tegobe su blage do umerene i lekar je isključio uzroke koji traže njegovo lečenje, ima smisla pogledati mehanički deo — pokretljivost dijafragme, način disanja i držanje. Više o tome kako tome pristupamo na stranici refluks i hijatus hernija.