Uvrnuli ste članak — šta raditi prvih 72 sata

Uvrnut članak deluje kao sitnica — dok ne pokušate da stanete na nogu. Ono što uradite u prva tri dana, pre nego što uopšte dođete na pregled, dosta utiče na to koliko će oporavak trajati i da li će ostati nestabilnost.

Prvo pitanje: da li je potreban snimak

Ne mora svako uganuće na rendgen. Lekari se u hitnim službama oslanjaju na jednostavan set kriterijuma — ako postoji bol tačno na kosti, na spoljnom ili unutrašnjem članku ili na kostima stopala, ili ako niste u stanju da napravite četiri koraka odmah posle povrede i u ambulanti, snimak je opravdan. Ako tih znakova nema, u ogromnoj većini slučajeva reč je o povredi mekog tkiva bez preloma.

Praktično, ako posle povrede uspevate da hramljući pređete sobu, a bol pri pritisku je razliven oko članka a ne tačno na kosti, snimak najčešće ništa ne menja u prvom koraku lečenja.

Prva dva dana

Ovde se preporuka poslednjih godina pomerila. Umesto potpunog mirovanja, danas se savetuje zaštita — rasterećenje bez potpunog izbegavanja pokreta, noga podignuta iznad nivoa srca kad god sedite ili ležite, elastičan zavoj koji je čvrst ali ne utrne prste, i led u kratkim intervalima od petnaestak do dvadesetak minuta, prvenstveno radi ublažavanja bola, ne kao obavezan deo lečenja.

Ono što se namerno izostavlja jeste starije uputstvo da se noga potpuno ne opterećuje danima. Kratki periodi opreznog oslanjanja, čim ih bol dozvoljava, sada se smatraju delom oporavka, ne greškom.

Treći dan pa nadalje

Kad se najoštriji bol smiri, red je na pokretu. Kruženje stopalom, „pisanje” slova prstima u vazduhu, oprezno opterećenje uz zid ili sto kao oslonac. Cilj u ovoj fazi nije snaga nego da zglob ponovo nauči pun, bezbolan opseg pokreta.

Kod lakših i srednje teških uganuća, oslanjanje uz potporu — traka, elastični povez ili ortoza — obično počinje već u prvih dan do dva, čim ga bol dozvoli, a ne tek kad bol potpuno prođe.

Greška koja najčešće produžava oporavak

Nije mirovanje predugo, kako bi se moglo pomisliti — u praksi je češći suprotan problem. Otok i bol prođu za nekoliko dana, čovek se vrati punoj aktivnosti, a kontrola stopala se u tom trenutku tek nalazi na pola puta oporavka. Nestanak bola je najraniji, ne poslednji signal da je članak spreman.

Posledica je poznata: isti članak se uvrne ponovo, često uz manji povod nego prvi put. Deo koji se u ovoj fazi najčešće preskoči je rad na ravnoteži i osećaju položaja stopala — pisali smo posebno o tome koje vežbe ravnoteže stvarno rade i kada se uvode posle uganuća.

Ako se ovo ne prvi put dešava

Uganuće koje se ponavlja sa sve manjim povodom, ili osećaj da članak „beži” na neravnoj podlozi i meseci nakon povrede, nije nešto što treba trpeti kao osobinu zgloba. To je obrazac koji se može raditi na proceni i terapiji — više o mehanizmu i pristupu na stranici uganuće skočnog zgloba.

Vredi znati i da neprepoznato uganuće ume da ostavi posledice dalje od samog članka — promenjen oslonac posle povrede je jedan od čestih uzroka sindroma tarzalnog tunela, jer se opterećenje meseci naovamo raspoređuje drugačije nego pre povrede.

Kada odmah kod lekara

Nemogućnost da se uopšte stane na nogu, vidljiva deformacija zgloba, bol tačno na kosti koji ne popušta, ili utrnulost i bledilo stopala — to su razlozi za hitnu procenu istog dana, ne za čekanje da otok spadne kod kuće.