Skolioza kod dece — šta roditelj treba da primeti i kada da reaguje

Skolioza kod dece retko boli, i to je razlog zašto se najčešće otkrije kasno. Roditelj po pravilu ne primeti krivinu, nego nešto uzgredno — da jedno rame stoji više, da se majica neravnomerno pripija ili da ranac stalno spada sa iste strane. Kod adolescentne idiopatske skolioze, koja čini oko 80 odsto svih slučajeva kod dece, pravi uzrok ostaje nepoznat, javlja se najčešće između desete i osamnaeste godine i češće kod devojčica.

Zašto je period naglog rasta ključan

Krivina najbrže napreduje tokom skoka rasta u pubertetu. To je istovremeno i period kada se dete najmanje pregleda i najviše stidi da se skine pred nekim — pa se prilika za rano otkrivanje često propusti. Praktično pravilo: u godinama kada dete naglo raste, vredi povremeno pogledati leđa, i to ne kada se žali na nešto, nego baš kada se ne žali.

Adamsov test — kako izgleda kod kuće

Test pretklona je najjednostavniji način da se posumnja na skoliozu. Dete stane bosonogo, spojenih stopala, pa se polako sagne napred kao da hoće da dohvati pod, opuštenih ruku i glave. Gleda se otpozadi, u nivou leđa. Ako je jedna strana leđa u pretklonu vidno viša od druge — takozvani rebarni grb — to je znak rotacije pršljenova i razlog da se dete odvede na pregled. Kod blage krivine ova asimetrija se u pretklonu vidi mnogo pre nego u uspravnom stavu.

Test ne postavlja dijagnozu i ne meri ništa. On samo odgovara na pitanje da li ima razloga da se ide dalje. Merenje stepena krivine radi se Kobovim uglom na rendgenskom snimku, a odluke o praćenju, korsetu ili operaciji donosi ortoped specijalista za kičmu.

Znaci koje roditelj može da uoči

Jedno rame ili lopatica vidno viši od drugog. Neravnomeran razmak između ruku i tela kada dete stoji opušteno. Struk koji je sa jedne strane više uvučen. Kukovi koji deluju neravno. Odeća koja se stalno neravnomerno pripija ili ranac koji spada uvek sa iste strane. Asimetrija leđa pri pretklonu.

Ono što najčešće nije znak skolioze: pogrbljeno držanje koje dete ispravi čim mu se skrene pažnja. To je obično posturalna kifoza — navika i slabost leđnih mišića, ne promena na kostima — i na nju se radom na držanju i snazi zaista utiče.

Šta se dešava posle dijagnoze

Kod blagih krivina, ispod otprilike 25 stepeni, najčešće se samo prati — i to je često najteži deo za roditelje, jer deluje kao da se ništa ne radi. Kod krivine između 25 i 40 stepeni kod deteta koje još raste često se uvodi korset, čiji je cilj da spreči napredovanje, ne da ispravi postojeću krivinu. Preko 45 do 50 stepeni razmatra se hirurško lečenje.

Manuelna terapija u svemu tome ima ograničenu, ali jasnu ulogu: ne ispravlja krivinu i ne zamenjuje ortopeda, ali radi na kompenzatornoj napetosti i bolu koji krivina stvara u mišićima vrata, ramena i leđa, i na održavanju pokretljivosti. Kod dece se pristup prilagođava uzrastu i uvek ide uz redovne ortopedske kontrole, ne umesto njih.

Praćenje između dva snimka

Pošto se skolioza u rastu prati godinama uz ponovljena snimanja, roditelji često pitaju šta mogu da rade između dve kontrole. Ono što je jednostavno i korisno: fotografišite leđa deteta uvek na isti način — isti stav, isto osvetljenje, ista udaljenost — na svakih nekoliko meseci, i u uspravnom stavu i u pretklonu. Poređenje dve fotografije je znatno pouzdanije od sećanja i ortopedu daje konkretan podatak. To ne zamenjuje snimak niti meri krivinu, ali pomaže da se promena primeti pre nego što je vidljiva golim okom.

Kada bez odlaganja kod lekara

Brzo napredovanje krivine u kratkom periodu. Bol koji budi dete noću ili je izražen, jer kod idiopatske skolioze bol obično nije glavni simptom. Utrnulost, trnci ili slabost u nogama. Poremećaj kontrole bešike ili creva. Krivina koja se javi kod deteta mlađeg od deset godina.

Najvažnije što roditelj može da uradi nije ni jedna vežba ni jedan uređaj, nego da na vreme pogleda. Krivina uočena na početku skoka rasta i krivina uočena dve godine kasnije nisu isti problem, iako je reč o istom detetu.